Treći svijet
Strani radnici i kreveti na kat me asociraju na one barake za prihvat gastarbajtera o kojima mi je majka pričala kad bi opisivala svoje prve dane u Njemačkoj krajem šezdesetih.
Tražim neki prostor za probe s bendom. Ne tražim puno, samo da nema susjeda, da nije predaleko, da se može prići kombijem nakon svirke, da se može bučiti do kasno, da je siguran za opremu i instrumente, da ima svjetla i, naravno, da nije preskup… Nećete vjerovati, ali nisam ga još našao.
Ipak, volim skrolati internetskim oglasnicima u toj uzaludnoj potrazi jer svašta se nađe. Evo sad, recimo, mišem razgledavam stan za najam u Dubravi, 40 m². Suteren, znači manje bučno, odlično. Cijena 200 eura. Čudno Čak i premalo.
Ne, ne, čekaj.
Aha, netko prodaje krevet za tu cijenu. Ne. Nije ni to. Ma nije valjda.
A-haaaa!!!
Netko renta krevet za 200 eura u spavaonici s ukupno 4 kreveta na kat. Za strane radnike.
Nisam neki matematičar, ali brzo shvaćam da ovaj poduzetnički genijalac želi zaraditi 1600 eura mjesečno na suterenskom stanu od četrdeset kvadrata.
Ok, vidi se da je uložio, ofarbao zidove, i kreveti su identični, iz čega zaključujem da ih je kupio u istom investicijskom ciklusu.
Kupaonica odaje da se ne radi o novogradnji. Sanitarije u boji zaštitni su znak osamdesetih. Molim vas, recite mi da se azurno plave WC školjke i keramika s uzorcima kapljica vode više ne proizvode, da su umrle skupa sa znojnicima, Limahlom i Ronaldom Reaganom.
Strani radnici i kreveti na kat me asociraju na one barake za prihvat gastarbajtera o kojima mi je majka pričala kad bi opisivala svoje prve dane u Njemačkoj krajem šezdesetih.
Imala je 20 godina kad je sišla iz vlaka bez voznog reda zajedno sa stotinama drugih mladih ljudi iz cijele Jugoslavije. Na početku njezina odraslog života bila je baš jedna ovakva soba s krevetima na kat. Barake za strane radnike tada su bile osigurane od države i zamišljene kao privremeno rješenje dok se friški gastarbajteri ne zaposle i ne nađu stan u svom aranžmanu. A to je bilo najteže. Naći stan koji bi si mogli priuštiti. Rješenje je bilo prvo par cimera ili cimerica, a onda životni partner pa dalje kamo te život nosi.
Jednog su se nedjeljnog popodneva, dok se s kolegicama izležavala na krevetu, na vratima pojavila dva momka iz muške barake. Onaj viši, markantni, pokazao je na nju i glasno došapnuo onom nižem i manje markantnom, ali tako da ona čuje: “Vidiš ovu malu crnu, ona će biti moja žena!” Iz nekog meni potpuno nejasnog razloga ta scena je mojoj majci bila nešto najromantičnije što je ikad čula. Par godina kasnije tako je rođen pisac ovih redova. Mama se zaposlila u ogromnoj metalnoj firmi na kraju sela, a otac u kamenolomu. Zemljaka je bilo na svakom koraku.
Sad gledam ovaj stan od 40 kvadrata s osam kreveta u Dubravi i razmišljam bi li se na pragu te spavaonice mogao pojaviti nekome životni partner. Teško mi je to zamisliti. Nema druženja ni zajedničkog ručka u menzi, sve je fluidno, online, fleksibilno i nestalno.
Druga su ovo vremena. Sve je prepušteno tržištu. Mnogima je poslodavac aplikacija. Jedino što nije nestalno jesu debili koji te vrijeđaju kad si stranac. People are strange when you’re a stranger znaju svi koji su ikad radili vani.
Naslušali su se tako i moji starci svačega, od Scheiß Ausländer do Ausländer raus. “Ma jebo ja njima mater”, rekao bi stari kad bi to čuo. “Ko da bismo mi bili ovdje da se kod nas može zaraditi. Mi radimo poslove koje Švabo nikad ne bi radio. Hajde da njih vidim kod sebe u kamenolomu. Kod nas sve sami Turci, Grci i Jugovići, samo kapo je Švabo.”
Onda nas još gledaju kao da smo smeće, neki zaostali treći svijet.
Nekako mi se to urezalo u pamćenje pa sam tako napisao pjesmu Treći svijet i pozvao kolegu, prekaljenog muzikanta i pečalbara iz Seattlea, Gina Jevđevića i njegov Kultur Shock da mi se pridruže.
Pjesma i spot izlaze 22. 6., pa tko želi prvi poslušati, neka klikne na pre-save link.
Jedva čekam reakcije ;)